Школа у Радоињи

 

Жупа Радохна је 1516. године имала 29 влашких села. Село Горња Радохна је имало 38 кућа, а Доња Радохна 37. Ова два села су заједно у XVII веку имала преко 100 домаћинстава. os-gdНахија Радохна је у Старом Влаху током XV XVI и XVII века имала повластице и неку врсту аутономије у оквиру турскеos1 царевине, какву нису имале остале окупиране земље и области. Ова повластица понајвише је везана за име и дело старовлашких кнезова Рашковића, који су, по успостављању турске власти, постали бератлијски наследни кнезови са потпуном самoуправом. Они су, са другим имућним породицама , много допринели укупном развоју нововарошког краја, па и развоју школства. Турске власти су се опирале отварању српских школа, тако да је тај процес у читавој нововарошкој општини текао веома тешко.У Радоињи су напредни људи и домаћини скоро три деценије водили борбу за отварање основне школе. Браћа Алекса и Ђорђе Друловић из Вранеша, су у договору са јаворском Царинарницом, од 1890. до 1892. године, водили борбу за почетак образовања у Радоињи. 1892. године подигли су зграду од камена и брвана. Пошто су Турци Радоињу, као погранично село, сматрали извором опасности по своју власт, новоизграђена зграда је представљена као хан, а у ствари са основном наменом да се у њој изводи настава. Зато је она позната као Друловића хан – школа. Сматра се да је ова школа почела са радом 1894. године и то илегално, јер није имала одобрење турске власти. Школу су својим средствима опремила браћа Друловићи, а учитеља су примили на стан и храну код себе. У школу је уписано 16 ђака, вероватно од 1883. до 1887. годишта. Први учитељ радоињске школе био је Недељко Давидовић. 1895. године турске власти су забраниле рад школе, а учитељ Давидовић је, после саслушања у Новој Вароши, спроведен у Скопље. Школа званично није радила до 1902. године, мада су свештеници и учитељи повремено држали неке курсеве. Неколико докумената указују на то да је школа наставила са радом школске 1904/05. године, а њен учитељ тада је био Миладин Симић, родом из Бање код Прибоја. Школа је радила до 1915. године, када је због ратних услова прекинула са радом. Окупатор је Друловића кућу – школу претворио у жандармеријску станицу, а приликом повлачења је опљачкао сав инвентар. Велика заслуга за развој радоињске школе на почетку XX века припад брачном пару Мутавџић – Милошу Мутавџићу, учитељу и управитељу школе и Милојки Мутавџић, учитељици. Милош Мутавџић је, уз школски одбор, председника општине и родитеље будућих ученика, најзаслужнији за развој радоинјске школе. Нова школска зграда довршена је 1924. године. Од отварања школе до краја 1929. године, радоињска школа је са учитељем Милошем Мутавџићем постигла велике резултате и имала велики значај у просвећивању радоињске омладине. Иначе, у овој згради је 1941. године боравио Врховни штаб са Јосипом Брозом, вршећи припреме за формирање првих пролетерских бригада, при повлачењу војног и политичког партизанског руководства. os2У међуратном периоду, од 1918. до 1941. године, око 20 радоињских ђака кренули су у средње и више школе, а међу њима четворица су завршили факултете: Гојко Друловић, Мирко Ћуковић, Владимир Жугић и Чедомир Друловић. Гојко Друловић и Чедомир Друловић су, за показану храброст и умеће руковођења у ослободилачком рату, проглашени за народне хероје. Током 1955. године у Радоињи је подигнута нова школа, у знак сећања на боравак Врховног штаба НОВ-а и ПОЈ-а, у децембру 1941.године у старој школи. Модерна осмогодишња. Спомен – школа, добила је име свога ђака Гојка Друловића (1912 – 1943), који је погинуо код Пријепоља 1943. Године. Основна Спомен – школа ''Гојко Друловић'', Радоиња, 1955. година.


 Кретање броја ученика 2003 - 2014

ШКОЛСКА ГОДИНА

Укупан број ученика у школи

2003/2004.

227

2004/2005.

213

2005/2006.

202

2006/2007.

181

2007/2008.

166

2009/2010.

158

2010/2011.

146

2011/2012.

132

2012/2013.

132

2013/2014.

128

2014/2015.

120

 

ДИРЕКТОРИ РАДОИЊСКЕ ШКОЛЕ ОД 1955.ГОД. ДО ДАНАС 

  1. Кутлешић Страхиња 1955-1960
  2. Бјелић Миливоје 1960-1963
  3. Гудурић Михаило 1963-1978
  4. Јеловац Марко 1978-1979
  5. Поповић Радојица 1979-2002
  6. Гордић Невена 2002-2004
  7. Младеновић Иван 2004-2009
  8. Кашерић Ивана 2009
  9. Николић Влатко 2009-2013
  10. Ђајић Ивана 2013 до данас