На овој страници можете наћи све активности и занимљивости везане за рад педагога, како са ученицима тако и са наставницима и родитељима.

 

Деца и дисциплина могу заједно

 

Како васпитати децу је вечито питање сваког родитеља уз које обично иду и размишљања „да ли користим прави метод?“, „да ли сам превише строг?“, „да не очекујем превише?“ и сл. Најбољи облик дисциплине је онај који долази из нас, који је заснован на развијеном осећају за праведно и исправно, и на нашим сопственим циљевима. Дисциплина је вештина која се учи током одрастања кроз суочавање са све већим изазовима.

 

Шта је дисциплина?
У већини случајева, када се изговори ова реч она у себи носи призвук нечег строгог и “опасног”, и асоцира на забрану или казну. Међутим, дисциплиновање није исто што и кажњавање. Дисциплина, реч која у свом корену има значење учити или подучавати означава процес учења деце прихватљивом понашању унутар одређаних граница. Она укључује постављање јасних правила деци као и реалних очекивања од њих, уз доследност од стране одраслих у настојању да их се придржавају. За разлику од казне која је сасвим мали део дисциплине и која особу третира као кривца суочавајући га са прошлошћу, дисциплина третира погрешно понашање и суочава се са садашњошћу и будућношћу.


Зашто је важно бити дисциплинован?

Дисциплина је облик вежбе за живот која, када се једном искуси и практикује, развија способност појединца да контролише своје поступке. Она нам омогућава да се посветимо неком задатку и да будемо истрајни у остварењу сопствених циљева. Дисциплина нас учи како да поштујемо правила која су неизоставни део живота у заједници. Код деце је циљ постепено постићи самодисциплину која ће им бити водич кроз свет.

Очекивања и могућности

Размислимо о томе колико пута дневно деци кажу да не раде нешто добро: ниси добро поспремио собу, ниси се добро обукла, не гледаш куда идеш, престани да галамиш и сл. Понекад су очекивања одраслих много већа од развојних могућности деце. Наиме, деца млађа од пет година понашају се тако да стекну одобравање својих поступака од стране одраслих особа битних у њиховом животу или да избегну последице непримереног понашања. Добро и лоше за њих су апстрактни појмови чије разумевање захтева време и искуство.

Деца различитог узраста имају различите потребе и различито се понашају пред изазовима свакодневног живота.
ДЕЦА СА ГОДИНУ ДАНА деца тек почињу да уче па се не могу увек понашати онако како би одрасли хтели, она још увек не могу разумети и следити правила.
ДЕЦА СА ДВЕ ГОДИНЕ деца почињу да поштују једноставна правила, али нису у стању да их се доследно придржавају.
ТРОГОДИШЊАЦИ разумеју и усвајају нешто више правила, али доследност у придржавању им није јача страна. Уобичајено је да се одазову на позив, да могу да сачекају свој ред, да се придржавају неких правила како би избегли опасност и да понекад желе да удовоље одраслима.
ЧЕТВОРОГОДИШЊАЦИ још увек имају ограничену самоконтролу, али могу следити нека правила, удовољавати захтевима одраслих, односити се пажљиво према играчкама и сл.

Сасвим је природно да се мала деца понекад ружно понашају јер су она тек у процесу учења. Њима је неопходна брига и заштита одраслих јер нису у стању да предвиде последице свог понашања, нити да се доследно придржавају наметнутих правила.

Велики број “дисциплинских прекршаја” мале деце може се спречити тако што ће се простор у којем она бораве, било да се ради о породици или колективу, учинити безбедним и што ће се следити дневне рутине везане за јело, спавање, обавезе или играње. Рутине деци обезбеђују угодну сигурност у којој знају шта и када да очекују.

А када дете порасте?

Са узрастом ствари се мењају. Деца бивају у стању да разумеју смисао и потребу постављања и придржавања одређених правила, премда им се некада чини да одрасли претерују или да измишљају чудна правила. У реду, ако је тако, добро је да одрасли разговарају са децом, да им испричају која правила су морали и сами да поштују када су били истих година, зашто је то било вредно и шта се дешавало када се правила нису поштовала. Такође, заједно са децом може се направити листа непожељних облика понашања у кући (вртићу, школи) као што су галама, ударање, остављање ствари у нереду итд., а затим дефинисати одговарајуће реакције, последице ако се неко од тих понашања јави. Тако правила постају заједничка (деца учествују у њиховом формирању), али и одговорност за оно што ће се предузети ако се она прекрше.

Да ли некад помислите да од детета можда очекујете превише?

Извор: www.pedagog.org.rs

 

Како развити добре навике у учењу код деце?

 

Дете које од раног узраста развије добре радне навике у извршавању школских обавеза лакше ће моћи да се адаптира на ново окружење и постигне добар успех у школи.

Игра као важан аспект живота сваког детета и њен значај за њихов раст и развој је честа тема међу стручњацима, родитељима, васпитачима. То и не чуди, игра омогућава малишанима да развију бројне друштвене вештине, али и телесне, попут координације око-рука. Кроз игру деца унапређују своје физичко и ментално здравље. Међутим, како деца пођу у школу тако се значај игре смањује, а неке друге ствари добијају примат, као што су решавање домаћих задатака и учење. Дете које од раног узраста развије добре радне навике у извршавању школских обавеза лакше ће моћи да се адаптира на ново окружење и постизаће добар успех у школи, зато што је спремно да стиче нова знања.

Да би деца лакше остварила своје снове, потребно је да им родитељи прво помогну да развију потребне вештине. У већини случајева, академски успех служи као одскочна даска како би деца постигла све оно о чему маштају. Добре оцене у школи воде ка широком спектру могућности када су будуће професионалне каријере у питању. Зато би требало да се инвестира у образовни развој деце, исто као што се улаже да би се очувало и унапредило ментално и физичко здравље малишана. Потребно је да родитељи помогну деци да учење поставе као приоритет, тако што ће, на пример, инсистирати да малишани прво заврше домаћи задатак пре него што оду да се играју са другарима, или се забаве на неки други начин. Такође, пожељно је да се родитељи активно укључе у школовање своје деце тако што ће показати интересовање за то шта су малишани тог дана учили на часовима. То ће, кад тад, донети праве резултате. Осим тога, родитељи ће тако моћи да остваре још приснији однос са децом и помогну им да пронађу своје место и поенту учења и образовања у помало безличном академском свету. И приближе их њиховим сновима.

Међутим, као што се од одраслих не очекује да раде више од осам сати дневно, тако ни родитељи не би требало да буду превише строги и да наметну деци превише напоран темпо испуњавања школских обавеза. Више од неколико сати свакодневног учења код куће, поред школе, на пример, је нешто што није пожељно нити неопходно. Уместо приче о томе како учење треба да им буде важније од свега, потребно је да деца развију здрав осећај за равнотежу “школске обавезе – живот ван школе”. Родитељи треба да ограниче време за учење како остали аспекти живота њихове деце не би били запостављени, као што су друштвене и физичке активности. На пример, после два сата учења, предложите им да се мало одморе и проведу време са пријатељима, да оду на трчање или буду физички активни на неки други начин. Успостављање равнотеже “школа и учење – приватни живот” у раном узрасту пружиће деци прилику да исти принцип примене и касније у животу као студенти или на почетку своје професионалне каријере.

Потребно је много труда и времена како би родитељи код своје деце развили здраве радне навике у извршавању школских обавеза. Не жалите за временом и трудом који сте у то уложили, исплатиће вам се. Не постоји бољи начин како да посаветујете децу да постигну успех у животу осим да се што више образују. Кроз образовање дете може да стекне вештине и знање које ће му једног дана помоћи да оствари своје снове. Уколико им на прави начин приближите школу и школске обавезе и охрабрите да буду још бољи ђаци, образовање ће одиграти велику улогу у емоционалном и интелектуалном развоју детета.         

Извор: blog.novakdjokovicfoundation.org

  

Радионица „КАКО ДА ТИ КАЖЕМ“

Циљ радионице:

Кроз игру и размену ученици упознају разлике између насилног и ненасилног изражавања.
Учесници : ученици 5. разреда

Pedagorad1

 ПРИПРЕМА ДЕТЕТА ЗА ПОЛАЗАК У ШКОЛУ

Календарски  узраст деце није гаранција њихове припремљености за полазак у школу, с обзиром да се деца разликују према својим интелектуалним способностима, интересовањима, емоционалном и социјалном степену зрелости. Данашњи услови наставе постављају сложеније задатке, па је за остваривање наставно-школског програма неопходна и одговарајућа припремљеност деце, која ће им омогућити да се што лакше укључе у школски живот, ред, рад и успешно савлађивање школских обавеза.

Поласком у школу, дете мења начин живота.Оно долази у средину где владају посебан ред и дисциплина и где основу његове активности не чини више игра, већ планско стицање знања, навика и вештина.Стога је припрема деце за полазак у школу дуготрајан процес (дете се не може припремити за школу за само неколико дана) и захтева доста смишљености, знања, разумевања, такта, поверења и залагања одраслих.

Често постављања питања за полазак детета у школу

1. Мора ли дете пре уписа у први разред да зна да чита и пише?

Наравно да НЕ.За учење читања и писања има времена у току школске године, време које бисте хтели посветити учењу читања и писања можете употпунити играма за развој моторике прстију, концентрације, памћења, разумевања и слично.Са друге стране, многа ће деца спонтано започети процесе читања и писања пре школе, било би погрешно у таквим случајевима ускраћивати им то подучавање.

2. Ако дете већ зна да чита и пише, хоће ли му то одмоћи у првим данима школе?

Детету то неће стварати потешкоће.У одељењу се примењује и индивидуални приступ, учитељ/учитељица деци која су већ савладала градиво омогућује рад на другим, сложенијим садржајима.

3. Штa значи „спремност за школу“ и које вештине дете треба да савлада пре поласка у школу?

Уобичајено је говорити да је спремност за школу питање развоја интелекта и перцепције, но очито је да она укључује и остале ствари као што су пажња, живахност и способност да се издржи рад у школи.С друге стране, за успех у школи јако је битна и емоционална и социјална зрелост која варира од детета до детета.Због тога се проводи психолошко испитивање које нам даје детаљније податке о сваком детету.

Изузетно је добро да дете развије своју самосталност у кориштењу тоалета, да се зна самостално свући и обући, бринути се о својим стварима, да зна јести без помоћи, да се зна правилно понашати у групи вршњака и према старијима.Настојте да дете упамти своје име и презиме, број телефона и имена родитеља.

4. Како код детета развити правилан приступ школи?

Дете попут сунђера упија све ваше реченице, а још више ваше радње. Не плашите га школом, радије се пред њим с весељем присетите свог боравка у школи, говорите о томе како имате поверења у њега, како ће он уз труд савладати градиво, направите мале ритуале од куповине првих ствари за школу, посебно обележите први дан школе… Кад крене школска година, укључите се у школске активности које су намењене родитељима, сваки дан одвојте време у којем ћете се посветити свом школарцу, учите заједно са њим, исказујте заинтересoваност, похвалите сваки успех вашег малог ђака.

5. Примећујем да се моје дете боји школе.

Највероватније се ради о страху од одвајања.Многа се деца првих дана или недеља могу имати осећај страха јер се сусрећу с много нових ствари одједном.Разговарајте с њиме, докучите шта га највише плаши – нека се боје да их нико неће дочекати код куће, друге је страх гласне деце и слично.Помозите детету тако што ћете му рећи да сте се и ви плашили као мали, и да сте тај страх превладали и с временом јако заволели школу. Исто тако немојте му с почетком школске године натоварити много нових обавеза,  допустите му да се навикне на нови распоред.

6. Моје дете није навикло само стицати пријатеље, није ишло у вртић и нема искуство „живота у групи“.

Поведите дете у парк или на дружење с децом из комшилука (позовите неколико његових вршњака на дружење), покажите му како се упознајемо, како се укључујемо у игру и слично. Заједно се играјте друштвених игара у којима увек неко изгуби ( Човече не љути се и слично) – на тај начин дете учи како пребродити прве поразе, али учи и сарађивању у игри. Исто тако врло је важно да дтет научи да  дели и поштује туђе ствари.

7. Моје дете je разиграно и нема осећај реда.

Родитељ може помоћи детету да развије осећај одговорности тако што ће да га замоли да своје ствари увек стави на одређено место. Почните с једном или две – на пример  ципеле и јакну. Након што га похвалите сваки пут кад то уради добро и ви видите да је тај део „усвојио“, можете додати нове задатке.Научи ли код куће да све има своје место, лакше ће му бити у школи у којој се очекује да извршава радне задатке.Важно је да дете већ у току непосредне припреме за полазак у школу добије у свом дому време и простор за неометан рад.Довољно је ослободити једну полицу за школске књиге и прибор и ослободити кухињски сто у једном периоду дана, те омогућити детету да ради у релативном миру.Важно је да то буде увек исто место, да га дете доживи као свој простор за рад и слично.За почетак је довољно да дете на том месту решава мање задатке у од 10 минута а затим да то време постепено продужимо до 30 мин непосредно пред полазак у школу.

Нека деца не желе седети, нису навикла на такав начин рада – детету понудите занимљиве игре и активности које се играју за столом и придружите му се у игри.

8. Моје се дете увек расплаче кад доживи неуспех.

У нашим школама, нажалост, још увек влада такмичарски стил подучавања.У другом разреду се започиње са оцењивањем.Добро је на време упознати дете с чињеницом да ће га у школи оцењивати и поредити с другом децом.Посебно треба нагласити да његова успешност у школи неће утицати на Вашу љубав према њему.Али, исто тако му покажите да вежбањем неке активности може напредовати и постати све бољи, да је вредно трудити се.Друштвене игре, компјутерске игрице и слично, изузетно су добре активности, али и телесне активности и спорт.

9. Што ако након школе нема никога код куће?

Остајање детета самог код куће заједнички је проблем детета и родитеља.Потребно је добро проценити да ли је ваше дете спремно на то и добро размислити о свим другим могућностима бриге за дете док није у школи. Свако дете је индивидуа и тешко је рећи кад је прави узраст за самостално останајање код куће и ако процените да је ваше дете способно остати само (па макар и краће време) потребно је: поразговарати с дететом и сазнати његово мишљење о томе, учинити све што можемо за његову физичку сигурност, смислити начин комуникације с дететом док је само (телефон и сл.), планирати заједно с дететом што ће радити док буде само… Најважније је не претерати и не злоупотребити спремност детета да буде само – је ли стварно та солуција нужна?

10. Дете не изговара све гласове тачно, може ли му то представљати проблем у школи?

Најмање годину дана пред полазак у школу, требало би обратити пажњу на дететов изговор гласова и у случају да постоје тешкоће упутити га логопеду.Свако одступање у говорном и језичном развоју озбиљан је знак да би дете могло имати тешкоће у усвајању читања и писања.

Тестирање деце за полазак у школу

Чему служи тестирање ?

Тестови служе, пре свега, стручној служби школе (психолог/педагог) и учитељима будућих првака. Подаци који се добију приликом анкетирања родитеља и тестирања детета омогућују:

-          Да се упозна дете које креће у школу (његове способности, потенцијали, социјална и емоционална зрелост, његове особености…) како би се пратио његов развој и напредовање

-          Да се уједначе одељења првог разреда (то значи да се формирају по саставу приближно иста одељења)

-          Да се добије општа слика о нивоу психофизичког развоја све деце која полазе у школу (степен припремљености целе  генерације)

-          Да се открију деца која могу да имају тешкоћа уучењу и прилагођавању на школску средину

 

Шта родитељи треба да знају о тестирању

Кроз разговор са родитељем, дечији цртеж породице, разговор и дружење са дететом и примену самог теста, психолог/педагог школе настоје да стекну што потпунији увид у целокупни дотадашњи развој и искуство детета, како би се видело колико је дете спремно за полазак у школу. Психолог/педагогтестирањемутврђују:

-          Степенразвијеностидететовеграфомоторике, памћења и говора

-          Пратењеговадотадашњаопштазнања, начинмишљења и закључивања, начинусмеравања и одржавањапажње

-          Региструјукојимпојмовима и вештинамаједетевећовладалоодонихкојисузначајнизаусвајањенаставногградива

-          Какорешаванекепрактичнепроблеме

-          Коликојеемоционално и социјалнозрело

 

Како да родитељ припреми дете за тестирање у школи?

Тестирањем се не испитује нешто што се може научити за два -три дана, нити се проверава степен знања из будућих школских предмета (рачунање, писање), већ се испитује способност детета да та и друга знања усвоји и примени  када крене у школу.

Понашање детета приликом испитивања и успех на тесту много зависе од целокупног дотадашњег развоја детета. Стога су непотребне и погрешне све специјалне припреме детета за тестирање, јер се њима оно само застрашује или оптерећује да учи напамет питања и одговоре из теста.

Детету ћете највише помоћи и најбоље га припремити за тестирање ако му објасните да ће се тамо дешавати њему познате ствари-да ће да црта и разговара, да одговара на нека питања и да решава неке задатке, да ће нешто да зна а нешто неће и да не мора да зна баш све одговоре на питања и да сме да погреши.