Просветне прилике

Изводи из књиге - ДРАГЛИЦА ИСПОД МУРТЕНИЦА

Проф. Љубомира В Шуљагића

ПРОСВЕТНЕ ПРИЛИКЕ

 

Цвијићева констатација, да међу Јужним Словенима нигде нема више самоуких него међу Ерама, сасвим се може применити и на Драгличане. И поред тога што је школа у Драглици отворена тек после Првог светског рата, писмени Драгличани се срећу још од половине 19. века, кад је писменост и у Србији била ретка.То се може видети из докуменатаа драгличке општине на којима су, као судије или председници општине, скоро редовно, потписивани Драгличани. И данас је тешко наћи човека или жену, иако никада нису ишли у школу, да су неписмени.

Пресудан значај за Драглицу, свакако је имало отварање школе у Доброселици. Према званичним документима, она је отворена 1870. године, мада има података да је она већ 1868. радила у једној приватној кући. Иначе, прва школа у Златиборском срезу, почела је са радом на Мачкату 1859. године и похађало ју је око 200 ђака из свих златиборских села. На основу података из 1866. године, од 20. 384 становника Златиборског среза, писмених је било 321 или сваки 63. Кад се тиче горњег Златибора, прва школа је отворена у Белој Реци39 (село на источној страни Муртенице), још 1854. године и радила је у приватној кући, док није подигнута нова зграда 1855. Иницијатива за отварање школе у Белој Реци, потекла је од тадашње власти пет златиборских општина: Беле Реке, Мочиоца, Ојковице, Бурађе и Драглице. Они су се 4. октобра 1851. године, обратили Начелнику Среза Ариљског са молбом да им се одобри подизање школе код цркве у Белој Реци да би могли „младеж у школу давати“ те „да би нам учитеља таковог височијна власт одредила, који би примјер учећој се младежи давао“. За „Обштину Драгличку“ потписници су били кметови Јово Мосур, „пресједник“ и Спасое Перуничић, „помоћник“. Све те општине помогле су да се школа направи и почне са радом 1854. године. Не зна се да ли је било ђака и из Драглице. У једном извештају, који датира из 1854. године, а односи се на општину Драглица, стање у општини је следеће: кућа-95, житеља-683, пореских глава-101, ученика-1, караула-1, буљубаша-1, пандура-5. Могуће је да је тај један ученик похађао школу у Белој Реци.

Током 1871. године у Ужичком округу на 1000 становника било је само 10,8 % ученика. По овом проценту, Ужички округ је био на последњем месту у Србији. Школске 1850. године први разред Ужичке школе (основне), похађало је 47 ученика, међу којима је и Ђорђе Грујичић, син Маринков из Драглице, стар 11 година. Из пописа писмених лица, који је урађен 1869. године, стање у Драглици је следеће: кућа-43, становника-333, знаду писати-3. У то време, у суседним селима било је: у Доброселици 18 писмених а у Сјеништима 8.

Драгличани су почели рано да одлазе из свог села, па се тако сусрећу, нарочито међу Кутешићима, за то време врло образовани и учени људи: Милутин Кутлешић, је 1893. године био професор у чувеној Ужичкој реалци, где је предавао: нацртну геометрију, топографско, орнаментско и архитектонско цртање и алгебру. Он је 1907. године упућен за управника Царинарнице на Вршкој чуки, а 1911. се појављује као директор Нишке гимназије. Такође, још један Кутлешић, Драгутин, завршио је 1901. године учитељску школу у Ужицу и полагао те године учитељски испит. Зарија Кутлешић био је учитељ у Пилици код Бајине Баште 1906. године, а 1910. у Мачкату. У 1908. години појављују се и две учитељице, пореклом из Драглице и опет од Кутлешића, Милица и Лепосава.

Иницијатор зидања школе у Доброселици био је Мићо Ковачевић, народни поланик на Светоандрејској скупштини.40 У то време школовање је трајало три године, а први учитељ, по званичном отварању школе 1870. био је Васо Поповић родом из Кућана, из чувене свештеничке породице, који је касније живео у Чајетини као свештеник. Похађали су је ђаци из Доброселице, Стубла, Драглице Јабланице и једног дела Негбине. Остало је забележено да је школа 1885. године имала 27 ученика, и то: у првом разреду 19, у другом 5 и у трећем 3. Учитељ је био Филип Јовичић. Већ 1899. школу је похађало 100 ученика, и то: у првом разреду 39, у другом 29, у трећем 21 и у четвртом, који је касније уведен, 11 ученика. На крају, разред су са успехом завршила 93 ученика а 7 је понављало. Учитељи те године били су Милета Станојевић и Дионисије Ковачевић.

Slika1draglica

 

  1. 1.Школа у Доброселици, али ђака одавно нема

Према попису становника Златиборског среза из 1900. године, било је 21. 920 становника, од чега је писмено било 1045, или сваки 20.41

Лако је уочљиво да је број ђака у првом разреду увек највећи, а затим, према четвртом, број се битно смањује. То је из разлога што су родитељи давали децу у школу тек толико „да се описмене“, а онда су их изводили из школе, јер су били потребнији код куће -да чувају стоку и раде друге послове.

Један део Драглице (Шуљаге и Тусто брдо), одувек је био упућен на Доброселицу, како близином тако и многобројним и честим родбинским везама и припадношћу парохији. То је било пресудно и када је школовање у питању, јер су

Драгличани пола века, најближу школу имали у Доброселици. Прва школа у Драглици отворена је залагањем солунаца школске 1919/1920. године у кући Неђа Шуљагића. Похађали су је углавном ђаци из Драглице и то врло различитих узраста, јер су многи, због рата, били престарели. Први учитељ је био солунски ратник Страјин Страњаковић, а касније Милан Кутлешић и Радојица Шишаковић. Изгледа да је школа отворена захваљујући личним везама познатих Шуљага, јер се још у тој фамилији помиње да је школа отворена „када је министар просвете био радикал Мишо Гавриловић“ а зна се да су Шуљаге листом били опредељени за радикале. Такође, значајно је било и то што су баш Шуљаге дале велики допринос у Балканским и Првом светском рату.

Slika2draglica

  1. СЛИКА Кућа у којој је била прва школа у Шуљагама

               По свему судећи школа у Шуљагама је уписала само једну генерацију ученика, различитог узраста, и само је та генерација завршила четири разреда. Од докумената о њеном постојању ништа није сачувано, осим једног сведочанства.42

Иницијатива за изградњу нове школе у Драглици, покренута је 11. новембра 1928. године, што се види из записника „сазивачке скупштине грађана села Драглице и Раснице“, када је за председника Управног одбора изабран Радојица Шишаковић, учитељ. Пошто су прибављена сва потребна документа: о броју деце која иду у друге школе, која су стасала за полазак у први разред и која су из Сеништа, а ишла би у школу у Драглици, Обласни школски одбор из Ужица, дао је позитивно мишљење о изградњи школе, својим дописом бр. 1097 од 5. децембра 1928. године. У изградњи школе учествовало је цело село, махом кулуком, али са великим ентузијазмом и преданошћу. Тако се Петко Карајанковић, обавезује да ће дати дрва и камен за печење креча, а да се ослободи кулука; Драгоје Шишаковић се прхватио да о свом трошку дотера цреп из Ужица, с тим да се и он ослободи кулука и сл.

Према сачуваним документима прва генерација ђака у драгличку школу је уписана школске 1933/34. године, мада се среће податак да је школа отворена 1932. на Савиндан. Треба рећи да се, неоправдано, сасвим заборавило и затурило сећање и документа (ако су негде сачувана) о раду школе у Шуљагама, у кући Неђа Шуљагића.Чак се то нигде у документима и не помиње. Не зна се поуздано ни до када је школа у Шуљагама радила.

Иако је школа у Драглици основана релативно касно и била четвороразредна, она је била врло значајна и представљала основу за даље школовање. Даље школовање Драгличани су настављали у Доброселици (они из Шуљага и Тустог брда), Негбини али и Љубишу, Радоини или су одлазили даље у градове.

Slika3draglica

3.СЛИКА  школа у Драглици

Број ђака у школи се мењао, зависно од тога како је село расло или слабило. У појединим периодима школа је имала и преко 150 ђака, да би сада таворила и преживљавала са 2-3 ђака, тек толико да се не затвори и угаси. Број ђака почео се смањивати одмах по ослобођењу и то нагло-и по 20 за једну школску годину. Тако је школске 1947/48. у школи било 156 ученика, а већ следеће 129, што је 27 мање; наредне их је мање 22, следеће 21, а 1951/52. 19 мање... За само четири године школа се преполовила-од 156 ученика спала је на 67! За 80 година постојања кроз школу у Драглици је прошло око 700 ученика и радило око 30 просветних радника. Неки су се задржавали краће, неки дуже. По дужини радног стажа у Драглици, треба издвојити брачни пар Станојлу- Цану и Миодрага-Мија Мутавџића, који су у школу дошли као млади учитељи: Мијо 1957. а Цана 1958, у њој службовали до пензије, а у Драглици остали до смрти (Мијо је умро 1983. а Цана 2002). Мијо Мутавџић је дошао из Ужица али су његови били пореклом од Мутавџића из Сеништа, а Цана је пореклом од чувене свештеничке породице Поповића из Кућана.

Slika4draglica

4.СЛИКА : Ученици са учитељицом Станојлом-Цаном, учитељем Миодрагом-Мијом Мутавџићем и помоћним радником Борисавом Марјановићем

Slika5draglica

            5.СЛИКА : Ушитељица Милунка Попадић са својим ученицима.

У генерацијама, које су рођене после рата, многи, пореклом Драгличани, су одселили трајно или су рођени у другим местима, па је тешко пратити шта се са њима збивало. Многи су, такође учили ванредно и сл.

Slika6draglica

6 СЛИКА: ученици школе у Драглици школске 2014/2015.године

Slika7draglica

Новогодишњи пакетићи за ученике

Школа је била једина културна и просветна установа у Драглици. У селу није никада постојала било каква друга установа, попут читаонице, библиотеке и слично. На плану културних делатности, треба поменути и културно-уметничко друштво, које је било врло активно између 1960. и 1970. године. Друштво је окупљало неколико десетина омладинаца, али и оних који то више нису били, који су припремали разноврстан програм, који се састојао од скечева, фолклора, занимљивих такмичења, музичких тачака, рецитација, песме па до извођења целих комедија, нпр. Кочићевог „Јазавца пред судом“. Лик Давида Штрпца тумачио је Вучета-Вучко Шуљагић, познати сеоски шаљивчина и шерет, који је и самом појавом изазивао смех код публике. Друштво је наступало зими на игранкама у Драглици, али и у свим околним селима и било врло гледано и популарно. Организатор и, што би се данас рекло, редитељ, сценариста и учесник, био је опет Миломир-Мито Шуљагић. Како је село посустајало и празнило се, тако је и друштво слабило да би се почетком осамдесетих сасвим угасило. Управо тих година и сеоски вашари губе своју драж и масовност, тако да на крају сасвим нестају.

                Осамдесетих и деведесетих година, могли су се добити повољни кредити за набавку пољопривредне механизације, што су многи и чинили. Тадо сељаци набављају тракторе, моторне тестере, косачице, мотокултиваторе, млинове за жито и другу опрему и тако успевају да обраде имања која су некада обрађивали са много више чланова, а сада су отишли за послом у градове. По подацима који су сачувани, може се видети да је 1953. године било запослено укупно 12

Драгличана а 1971. њих 25. Касније су се неки запослили у руднику „Магнезит“ или су путовали на посао на Кокин Брод, Златибор. Седамдесетих година био је актуелан одлазак на рад у земље западне Европе. За разлику од других средина, где се одлазило масовно, на Запад је 1971. отишло само 6 Драгличана, али нико тамо није трајно и дуго остао. По попису из 1991. ниједан више није био у иностранству- сви су се већ били вратили.

Преглед броја ђака по годинама и учитеља, који су службовали у Драглици:   

Школска

година

Разред Свега Учитељ/ица Напомена
I II III IV
1933/4. 33 12 12 20 77 Десимир Туцовић и управитељ
1934/5.       52 34 17 6 109 Десимир Туцовић,    Зорка Селаковић             и управитељ
1935/6.       53 20 38 12 123 исти  
1936/7.       57 19 23 27 126 Даринка Вељић,  Војислав Вељић                 и управитељ
1937/8.       29 41 20 19 109 Војислав Вељић  
1938/9.       46 12 18 19 95 Војислав Вељић,  Даринка Вељић  
1939/40.       51 21 12 13 97 исти  
1940/41.       24 21 12 11 58 Даринка Живковић      оцењен само 4. р
1941/42.       27 18 15 8 68 Стеван Зец                     *
1942/43.       56 17 15 13 101 Нема учитеља                Школа не ради
1943/44. - - - - - Нема учитеља                Школа не ради
1944/45. - - - - - Нема учитеља Школа не ради
1945/46.       79 49 6 10 144 Милош Шуљагић                * *          
1946/47.       67 34 47    6 154

Милена Ђерић

Страхиња Кутлешић

 
1947/48.       36 39 37 44 156 Милена и Милица Ђерић        
1948/49.       32 28 36 33 129 Митар Остојић                         
1949/50.       29 18 26 34 107 исти  
1950/51.       20 28 16 22 86 исти ***
1951/52.       20 25 20 12 67 исти  
1952/53.       22 18 18 13 71 Вехбија Мусић             и управитељ  
1953/54.       24 16 20 13 73 Митар Остојић             и управитељ
1954/55.    15 19 16 22 72 Драгица Пантелић        Здравка Гредељевић  и управитељ
1955/56.       24 11  17 14 66 исте  
1956/57.       24 20 9 19 72 Ранко Радибратовић     
1957/58. 19 13 19 7 58 Миодраг Мутавџић  
1958/59.       15 20 14 18 67 Миодраг и Станојла Мутавџић  
1959/60.      19 21 18 13 71 исти  
1960/61. 12 16 13 17 58 исти   
1961/62.       19 11 17 12 59 исти  
1962/63.       22 19 12 17 70 исти  
1963/64.       20 17 17 11 65 исти  
1964/65.       15 22 18 16 69 исти  
1965/66.         9 15 19 12 55 Милан Јанковић       
1966/67.       15 9 12 20 56 Дуда Вефић  
1967/68.        17 12 2 1 32 Миодраг Мутавџић    Вера Илић  
1968/69. 10 17 12 2 41 Миодраг Мутавџић Љубинка Петрић  
1969/70.  8 10 17 12 47 Миодраг Мутавџић Назир Крџовић                           
1970/71. 9 8 10 17 44 исти  
1971/72.        6 9 8 10 33 Миодраг и Станојла Мутавџић  
1972/73.        5 6 9 8 28 исти  
1973/74. 2 5 6 9 22 исти  
1974/75.        7 2 5 6 20 исти  
1975/76.        3 7 2 5 17 исти  
1976/77. 3 5 7 2 17 исти  
1977/78. 3 3 5 7 18 исти  
1978/79. 3 3 3 5 14 исти  
1979/80. 3 3 3 3 12 исти  
1980/81. 6 3 3 3 15 исти  
1981/82. 5 6 3 3 17 исти  
1982/ 83.        2 5 6 3 16 Станојла Мутавџић Влатко Николић  
1983/84.         1 2 5 6 14 Станојла Мутавџић  
1984/85. 1 1 2 5 9 иста  
1985/86.         1 1 1 2 5 иста  
1986/87. 3 1 1 1 6 иста  
1987/88.         4 3 1 1 9 иста  
1988/89. 3 4 3 1 11 иста  
1989/90.          3 3 4 3 13 иста  
1990/91.          3 3 3 4 13 иста  
1991/92.          4 3 3 3 13 иста  
1992/93.          5 4 3 3 15 иста (отишла у пензију)  
1993/94.          2 5 3 4 14 Весна Ћировић  
1994/95.          5 2 5 3 15 иста  
1995/96. 3 4 2 5 14 Мирјана Гајић  
1996/97. 4 3 4 2 13 иста  
1997/98.          1 3 4 12 иста  
1998/99.          2 1 4 3 10 иста  
1999/00.         1 2 1 4 8 иста  
2000/01.          2 1 2 1 6 иста  
2001/02.          2 2 1 2 7 иста  
2002/03.          - 2 2 1 5 Тања Пуцаревић         
2003/04.          - - 2 2 4 Јелена Павловић                    
2004/05.          1 - - 2 3 Јелена Бјелић  
2005/06. 1 1 - - 2 Ивана Мутавџић  
2006/07.          2 - - - 2 иста  
2007/08. 1 1 1 1 4 Јелена Бјелић  
2008/09. - 1 1 1 3 Божана Шуњеварић  
2009/10. - - 1 1 2 иста  
2010/11. 2 - - 1 3 Биљана Топаловић  
2011-12. - 2 - - 2 Милунка Попадић  
2012/13.   -     - 2           -               2       Милана Јелић  
2013/14.   1 - - 2 3 Милунка Попадић  
2014/15.   - 1 - - 1 Влатко Николић Уписан један предшколац
               

 

         * Само су неки ђаци оцењени: у првом разреду 6, у другом 6 и у трећем 7.                                                                              

        ** У први разред уписано је 1938. годиште, али су у школу ишли и ђаци рођени  1934/35/36/37. који су школовање прекинули због рата.

       *** Школске 1950/51. уписано је, први и једини пут, једно одељење петог разреда са 16 ђака. Шта је са њима даље било, не зна се.